Lepa Radić

Lepa Radić (1925 — 1943), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 19. decembra 1925. godine u selu Gašnici, kod Gradiške. Lepa je završila zanatsku školu u Gradišci. Bila je aktivista Saveza komunističke omladine Jugoslavije i član Komunističke partije Jugoslavije od 1941. godine

Iz ustaškog zatvora pobjegla je 23. decembra 1941. godine i stupila u partizane. Bila je borac Grbavačke čete Kozarskog odreda do proboja obruča na Kozari, jula 1942, a u avgustu 1942. godine s borcima Odreda prešla je u Podrgmeč. U kozarskoj ofanzivi su joj poginuli otac Sveto, Milan, 15-ogodišnji brat jedinac, i stric Vlado, koga je posebno voljela.

Lepa je bila upućena na terenski rad sa omladinom. Postala je član Opštinskog komiteta KPJ. Išla je i kao borac u akcije. U Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, februara 1943. godine bila je zadužena za prenos ranjenika i organizaciju zbjega u Grmeču.

Na partizane je tada napala njemačka 7. SS divizija „Princ Eugen“. Zbjeg je bio opkoljen. Na Nijemce je ispucala sve metke iz svog oružja. Junački se borila do posljednjeg metka hvatajući se u koštac sa Nijemcima. Nijemci su je savladali udarcima kundaka i vezali. Obratila se svezana zbjegu da se bori. S narodom je iz Grmeča provedena u Bosansku Krupu.

Prije nego su joj natakli omču na vrat, uzviknula je: »Živjela Komunistička partija i partizani! Bori se, narode, za svoju slobodu, ne daj se zlikovcima u ruke! Mene neka ubiju, imaće ko da me osveti!« Na gubilištu su joj govorili da će joj pokloniti život ako kaže ko su rukovodioci i komunisti među zarobljenim narodom. Lepa im je odgovorila: »Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!« Imala je svega 17 godina kad su je objesili.

Lepa Radić je bila najmlađi narodni heroj iz Potkozarja. Za narodnog heroja je proglašena 20. decembra 1951. godine.